Nekada najbolja teniserka sveta, u svojim memoarima prvi put je javno progovorila o devetogodišnjoj borbi s poremećajem u ishrani. Knjigu je posvetila svim ženama koje imaju ovaj problem i prepisala im najbolju vrstu dijete – onu koja im ne određuje šta treba da jedu, već kako da žive.

Autobiografsku knjigu pod nazivom „Moje telo, um i ja – konačno u skladu“, Monika Seleš je posvetila svim ženama koje se bore s poremećajem u ishrani. S ovim problemom suočila se i bivša šampionka, o čemu je prvi put javno progovorila u svojim memoarima. Zavisnost od hrane, priznala je Monika, bila je najveći demon s kojim je u životu morala da se izbori.
– Hrana je bila moj jedini lek za stres i patnju, posle svih tragičnih događaja koji su me zadesili na profesionalnom i privatnom planu. Kad god sam se osećala bespomoćnom, usamljenom ili uplašenom, jednostavno bih uzimala da jedem. Bio je to moj mehanizam za preživljavanje.

Brutalni napad nožem koji je doživela na turniru u Hamburgu 1993. godine, kao i saznanje da joj otac Karolj umire od raka, bili su uvod u deceniju razočaranja i očaja jedne od najboljih teniserski svih vremena. Fizički oporavak od uboda nožem, trajao je nekoliko nedelja, ali je trebalo mnogo više vremena, piše Monika, da se zacele psihički ožiljci. Neosetno je upala u začarani krug depresije i zavisnosti od hrane.
– Oduvek sam uživala u jelu, kao detetu nikad nisu morali da mi govore da ispraznim tanjir. Međutim, odjednom sam izgubila kontrolu, kada, šta i koliko jedem. Da bih se oslobodila viška kilograma, pred turnire sam sebi nametala olimpijski režim treninga. Ali to nije imalo mnogo efekta na moju formu i kondiciju jer bih svake večeri iznova gubila bitku pred frižiderom.
Za profesionalnu karijeru Male Mo, kako su Selešovu zvali u teniskom svetu, usledili su teški dani. Pokušavala je da se vrati na teniski tron, a u isto vreme borila se sa kilažom. Seća se jednog egzibicionog meča na kome se pojavila sa desetak kilograma viška.
– Dok je meč trajao, do mene su stizali komentari iz publike: Jao bože, šta joj se desilo? Vidi kolika je! Osećala sam se… poraženo i užasno posramljeno.
Pojavljivanje na turnirima postalo joj je pravo mučenje jer su se u međuvremenu pojavile nove vedete tenisa, pa je Monikino zaokrugljeno telo još više upadalo u oči.
– Pojavila se Ana Kurnjikova u izazovnim mini suknjicama i odjednom je izgled teniserki postao veoma važan. Smetala su mi stalna poređenja sa mlađim i atraktivnijim igračicama, kao i kritike na račun viška kilograma. Niko nije morao da mi kaže da imam problem sa težinom, bilo je dovoljno da se pogledam u ogledalo.
Stres koji je nastajao usled jake želje da ponovo pobeđuje, samo je pogoršavao stvari.
– Posmatrala sam druge teniserke i činilo mi se da one lako mogu da se vrate u formu. Jednostavno prestanu da jedu, pojačaju trening, osvoje grend slem i budu srećne. Međutim, u mom slučaju to nije moglo tako jednostavno da funkcioniše i morala sam da prestanem da se zvaravam da će sve u mom životu krenuti na bolje, samo ako uspem da smršam. Nije bio problem u tome šta jedem, već u onom što je izjedalo mene.
Kada je toga postala svesna, znala je kojim putem treba da krene da bi ponovo preuzela kontrolu nad svojim životom, zapisala je Monika u memoarima.
– Umesto hrane sebi sam prepisala drugi lek – hodanje. Svakodnevne šetnje od po nekoliko kilometara pomogle su mi da vratim osećaj da mi je telo saveznik. Prestala sam da okrivljujem i kažnjavam sebe svaki put kad nešto pojedem i da razmišljam o turnirima koje nikad neću osvojiti.
Ovako je svoju najveću pobedu u životu izdejstvovala Mala Mo, osvajačica devet grend slem titula, najmlađa pobednica Rolan Garosa i teniserka koja je čak 178 uzastopnih nedelja bila na vrhu WTA liste.

(blic-zena)

Bookmarks