Nije samo boja očiju nasledna, već nažalost i sklonost prema bolestima, jer od predaka nismo nasledili samo izgled, talenat, ime, već i sklonost ka više od stotinu različitih bolesti. Zato je neophodno da svako žensko dete dobije odgovor bar na deset osnovnih pitanja vezanih za zdravstvene probleme, među kojima su da li je neko od članova porodice patio od srccanih smetnji, da li postoji porodična sklonost ka zakrčenju krvnih sudova, da li je neko u porodici imao povišen nivo holesterola, jer oko 40 odsto žena starijih od 55 godina ima povećan holesterol u krvi.

Takođe je važno da li je neko imao zadebljanja u dojci jer, primera radi, samo u Nemačkoj godišnje od raka dojke oboli 60 hiljada žena, a 19 hiljada umre od te bolesti, pri čemu je nasledni faktor krivac u 10 odsto slučajeva.

Stručnjaci smatraju da je za 40 odsto rizik povećan ako je od raka dojke obolela majka ili sestra.

Takođe je važno da li neko u porodici pati od migrene koja je posledica suženja krvne mreže u mozgu.

Kada neko pati od nasledne migrene sebi može pomoći promenom načina ishrane i povećanim svakodnevnim kretanjem.

Zapažena je vidna naslednost kod obolenja štitne žlezde koja se proverava krvnom slikom i merenjem hormona, a svako odstupanje leči se na vreme medikamentima ili operacijom.

Duševne bolesti nasledne su koliko i bolesti tela i zato je neophodno da se u ovakvim situacijama osoba obrati psihijatru ili psihologu, jer samo on može da odredi pravu dijagnozu i terapiju.

Naučnici nisu sigurni da se strast prema nečemu, na primer alkoholu, drogi, nikotinu ili gutanju lekova nasleđuje ili je stvara atmosfera u kojoj dete odrasta, ali se zna da su toj sklonosti za 50 odsto većem riziku izloženija deca alkoholičara ili narkomana iako se ne može tvrditi da se radi o genetskoj ili sociološkoj pojavi.

(b92)

Bookmarks