Ljudsko telo je napravljeno da bude fizički aktivno, a plivanje, trčanje i brzo hodanje su prirodni oblici vežbanja koje mu najviše prijaju.Mrzovoljni ste i umorni. Često vas boli glava, osećate napetost u mišićima i nemate snage. Redovno vežbanje je lek za vaše tegobe! Iskoristite lepo vreme i pokrenite se. Ako nemate para za skupe fitnes centre ili ne možete da uskladite fiksni termin vežbanja sa vašim brojnim obavezama, napravite sami plan rekreacije koji će vam pomoći da se osećate bolje i izgledate zanosno. Lola vam otkriva fizičke aktivnosti koje svako može radi bez mnogo muke.

Plivanje

Smatra se jednim od najefikasnijih načina vežbanja jer podiže vitalnost i blagotvorno utiče na naše zdravlje. Osim što poboljšava rad srca i pluća, plivanje jača i zateže muskulaturu celog tela. Redovnim treningom stiče se zavidna kondicija i izdržljivost, čime se usporava i proces starenja. Plivanje podstiče mršavljenje (slobodan stil za sat vremena potroši otprilike 450 kalorija) na zdrav način jer telo tako gubi višak masnog tkiva, a zadržava postojeću mišićnu masu. Poboljšava elastičnost zglobova čineći ih otpornijim na svakodnevne napore i opterećenja. Takođe deluje opuštajuće i pomaže u oslobađanju od svakodnevnog stresa. Ali, važno je znati da plivanje ima pozitivan učinak samo ako plivate oštrim tempom, bez pauze, najmanje pola sata, dva do tri puta nedeljno. Bolje je ako plivate u toploj nego u hladnoj vodi, jer topla voda poboljšava prokrvljenost mišića i sprečava nelagodne grčeve. Kada otplivate zadatu rutu, nemojte odmah izaći iz vode, već lagano plivajte leđno kako bi se normalizovao puls.

Trčanje

Studije koje su proučavala uticaj trčanja na zdravlje dokazale su da ono čini dobro srcu, smanjuje vrednosti šećera u krvi, poboljšava cirkulaciju, vraća dobro raspoloženje i pomaže u gubljenju suvišnih kilograma (sat vremena sagoreva 640 kalorija). Jedino je bitno da ne preterujete kako ne biste iscrpeli organizam.

Pre trčanja važno je da se dobro zagrejete. Pazite da ne trčite po asfaltiranim površinama kako ne biste oštetili zglobove. Ako niste u kondiciji, najbolje je da trčite svaki drugi dan, kako biste telu omogućili da se oporavi. Ne forsirajte se odmah, već postepeno povećavajte broj pretrčanih kilometara laganim tempom. Da biste sprečili moguće povrede trebalo bi da se pridržavate nekoliko pravila: za vreme trčanja nemojte gledati u noge, već pogled usmerite desetak metara ispred sebe. Najbolje je da trčite s opuštenim mišićima vrata i glavu držite u fiksnom položaju, ni previše unazad, niti previše napred. Leđa ne smeju biti napeta, a grudi bi trebalo da budu nagnute malo prema napred. Položaj ruku mora biti pod uglom od 90 odsto i polako ih pomerajte pored tela sinhronizovano sa pokretima nogu. Disanje zavisi od vrste trčanja, ali trebalo bi da bude usklađeno sa tempom trčanja. Vazduh udišite kroz nos a izdišite kroz usta. Ne dižite visoko kolena i trčite prsti-peta. Zbog sile prenošenja udara pokreta na zglob kolena najbolje je da se dočekujete prednjom trećinom stopala. Upala mišića, koja se javlja dan posle trčanja, nestaće sama od sebe, ali brže ćete je ukloniti masiranjem i izvođenjem vežbi istezanja neposredno posle trčanja.

Brzo hodanje

Jedan je od retkih oblika vežbanja koji odgovara gotovo svima, ali posebno se preporučuje osobama koje na radnom mestu uglavnom stoje ili sede, koje posle penjanja stepenicama ostaju bez daha, osećaju napetost i bolove u mišićima vrata, leđa i ramena, ali i onim koje pate od viška kilograma.

Može da se obavlja bilo gde, kad vam odgovara, a potreban je samo par udobnih patika. Na organizam deluje na više načina: jača srce, čini krvne sudove elastičnijim i otpornijim, održava normalni krvni pritisak, snižava nivo holesterola, poboljšava cirkulaciju i deluje preventivno na nastanak osteoporoze jer jača kosti. Brzo hodanje može da popravi raspoloženje jer opušta i ublažava stres. Ubrzava metabolizam i povećava potrošnju energije, pa lako topi masne naslage. Za sat vremena brzog hodanja možete da utrošite 300 kalorija.

Ali da biste osetili njegove pozitivne efekte, nije dovoljno da obilazite prodavnice tokom sniženja. Morate da hodate brzim korakom (kao da žurite) i određenom tehnikom. Potrebno je da se ispravite, ali opustite leđa. Noga se postavlja na podlogu pruženog kolena, koje se savija neposredno pre odvajanja od tla. Veoma je važno da se ni u jednom trenutku ne dogodi odraz - jedna noga mora uvek biti u kontaktu s podlogom. Ruke su savijene u laktu (90 stepeni), a zamah treba malo pojačati u smeru napred i unutra (šaka do visine brade), zatim nazad i malo prema van. Disanje bi trebalo da bude ravnomerno i usklađeno s ritmom koraka. Početnici bi trebalo da brzo hodaju pet do deset minuta pa postepeno da produžavaju na minimalno 30 minuta. Najbolji rezultati se postižu kada se trenira tri-četiri puta nedeljno.

G. Opalić

Bookmarks