Veoma otporna i nezahtevna, maslina je simbol upornosti i dugovečnosti i nepresušan izvor zdravlja koji pruža neizmerno gurmansko zadovoljstvo.Crne, zelene, velike i male, slane i neslane, manje ili više gorke… u kakvom god obliku bile masline predstavljaju vrhunac gurmanskog zadovoljstva i neiscrpan izvor zdravlja. More, sunce i taverna, čaša dobrog vina i malo sira u kombinaciji sa omiljenom vrstom maslina idealna su letnja hrana.

Maslina se pominje u Bibliji, opisana je u delima drevne egipatske civilizacije, a iz grčkih mitova saznajemo kako je nastala… Smatra se da je jedna od najstarijih namirnica, poznata već između 5.000 i 7.000 godina, a legenda kaže da je maslina izrasla na mestu gde je boginja Atina u nadmetanju s Posejdonom bacila kap vode na klisuru. Poreklom jeste sa Krita, a ubrzo se proširila u Egipat, Grčku, Palestinu i Malu Aziju.

Od antičkih vremena maslinovo drvo osiguravalo je hranu, koristilo se za ogrev i građu, a plod se koristio u lečenju mnogih bolesti. Veoma otporna i nezahtevna, maslina je simbol upornosti i strpljivosti, te mira i mudrosti, a zbog izuzetno blagotvornog delovanja na zdravlje ona je i simbol dugovečnosti.

Masline su inače vrsta voća i plod su drveta olea europaea. Zbog visokog postotka masti (15-35 odsto), maslina je dobila ime po latinskoj reči olea što znači ulje.

Sve vrste i ukusi

Izvorno je plod gorak zahvaljujući glikozidu, koji se nalazi u koži masline. Zato se nakon branja plod mora obraditi. Način obrade sirovih maslina zavisi od vrste, mesta uzgajanja, vremena branja i, naravno, od ukusa i boje koja se želi postići.

Na boju masline, koja određuje njene konačne karakteristike, utiče se različitim metodama obrade kojima se maslina podvrgava, uključujući fermentaciju i/ili čuvanje u ulju, vodi, rasolu ili soli. Osim što maslina menja boju u crnu, ljubičastu, smeđu, crvenu ili žutu, ovim se postupcima menja i tekstura kože, koja može biti glatka, sjajna ili naborana.

Osim po veličini i obliku, masline se razlikuju i po ukusu, koji može biti kiselkasto-gorkast, pikantan ili sladak. Danas se sve češće u trgovinama mogu pronaći masline bez koštica, ali i one punjene sirom, paprikom, kaparima, bademima….

Leči sve boljke

Masline su odličan izvor mononezasićenih masnih kiselina i dobar izvor vitamina E. Čak 75 odsto ukupnih masti čini oleinska kiselina, za koju se pokazalo da smanjuje nivo holesterola. Zahvaljujući tome masline imaju zaštitno delovanje na celokupan organizam, posebno u kombinaciji sa vitaminom E. Vitamin E je glavni fizički antioksidant koji se topi u mastima i neutrališe slobodne radikale u svim područjima u telu gde je prisutna mast. Tako, na primer, oksidiraju holesterol, koji se potom skuplja u arterijama, a posledica može biti srčani ili moždani udar. Sprečavanjem oksidacije holesterola, masline sprečavaju i razvoj srčanih bolesti.

Osim mononezasićenih masnih kiselina i vitamina E, maslina sadrži i brojne aktivne fitonutrijente, poput polifenola i flavonoida, koji takođe imaju protivupalna svojstva. Njihovim delovanjem smanjuju se simptomi astme, osteoartritisa i reume, tri oboljenja za čiji su nastanak najveći krivci slobodni radikali. Pokazalo se da vitamin E iz maslina može čak da ublaži nalete vrućine kod žena u menopauzi.

Upotreba

Osim za proizvodnju maslinovog ulja, masline se u kulinarstvu koriste za pripremu različitih namaza za predjela, ali i za umake za ribu i živinsko meso. Dodaju se u salate, sve češće i u umake za testeninu, pohuju se i zapravo su neizostavan deo mediteranske i zdrave kuhinje. U Španiji se nedavno pojavio i hleb koji sadrži hidroksitirosol, antioksidant dobijen iz maslina, koji pomaže u sprečavanju starenja. Kod nas se sve češće u restoranima i u nekim trgovinama mogu naći lepinje s komadićima maslina.

Savet

Ako želite da pripremite marinirane masline, stavite ih u maslinovo ulje i dodajte limunov sok, pa semenke korijandera i kima.

(pressonline)

Bookmarks